Pisac i ja

Dolazim iz priče koju niste čitali. 

Kažu da sam napisana jednog jutra kao lik koji se pojavi na sredini romana.

Ostala sam nejasna piscu i odlučio je da nastavi od sredine romana sa mojim likom.

Često me budi noću kad zaspim na tim stranicama, da razgovara sa mnom. 

Ispričao mi je kako su pisci neobični ljudi i kako ih rijetko ko razumije. 

Žive u tom svom svijetu odmetnuti vitezovi sa perom i knjigom.

Noćima ne spavaju.

Dobro, razumijem te, ali što mene budiš pišče?

Kaže ponekad je usamljen.

Iako u njegovom umu žive svi likovi koje je napisao ili piše.

Izađem iz stranica i sjednem za sto.

Ti znaš da ovo nije stvarnost je li tako pisac?

Mislim, ja sam dio tvoje mašte.

Ne mogu ti biti prijatelj.

Ja i nemam prijatelja.

Svi su negdje odlutali.

Meni ostali moji romani i hrpe papira.

Ti si mi jedino društvo.

Ja sam, napisana.

Ti već znaš moje misli, prije nego ih izgovorim.

Ne ide to baš tako.

Nekad,  imate svoju priču i vi vodite mene i pero.

Čekaj pisac, zaustavi se kod te misli.

Da ja vodim tebe i tvoje pero, sad bih spavala u romanu.

Nego si ti mene probudio da vodimo misaone razgovore u ponoć.

Ne zamjeri mi. Vrati se na stranice, pokrij se listovima, slova neka ti budu jastuk i spavaj.

Sad me prošao san. 

Vidiš, da vi vodite svoje rečenice.

Čekaj, ti hoćeš da kažeš da ja mogu da otvorim vrata i izađem iz priče u kojoj sam napisana?

Da.

Dobro pisac.

Ustajem iza stola i otvaram vrata. Pred vratima stoje ispisani listovi.

Pisac, ja sam u knjizi?

Jesi.

Kako je moguće da jesam i nisam u knjizi?

Znaš da pisci umiju maštom promjeniti napisano.

Slobodna ptico. Tebe ne mogu staviti u stranice iz njih ti letiš svojim krilima.

Nazvao sam te čudom Univerzuma. 

Djevojka ptica, a slobodna.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika preuzeta sa sajta: Pixabay