Tiho sam te ljubila

Letjele su lastavice. 

Tiho sam se ušunjala. 

Stavila tvoje nemire na dlanove.

I tiho, sasvim tiho sam te ljubila.

U ponoć sam se iskrala.

Letjele su lastavice iznad krovova, budna sam te sanjala.

Tvoje nemire stavila da odmore, mir da te pronađe.

Kad već ljubav nije uspjela u tom.

Bila sam ti utočište i dom.

Išao si po svojim stazama nemira.

Ja sam te pratila i čuvala.

Ponekad bi stao u noći i odmorio od svega što te tišti. 

Sjeo na klupu i pustio pjesme da teku.

Pustio da se noć razlije tad je sve stvarnije.

Tad se otkrije sve što čovjek želi da sakrije.

Noć ne pita, noć očekuje odgovore.

Čuvaj srce da ti bez ljubavi ne ozebe.

A ja ću čuvati tebe.

Letjele su lastavice, ulicama prolazile lutalice u njima si pronašao drugove.

Pisao si po svili noći bojama.

Poslao mi od svile šal, pozvao na bal.

Stavila sam šal oko vrata i pogledala u kazaljke sata.

Čekaš me u 20h na Trgu fenjera.

Haljinu sam obukla i uzela cipele za plesanje.

Letjele su laste i vodile me do tebe.

Ruke moje da te zagrle.

Oči moje da te gledaju i usne da te tiho, sasvim tiho ljube.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika preuzeta sa sajta: Pixabay