Čuvam za tebe ja...

Pratiš leptire kroz ulice.

Čuješ muziku i vidiš pružene ruke.

Plešete.

Probudiš se i shvatiš da je to bio san.

I da se već kotrlja novi dan.

U šapatu zore pozdraviš leptire što su sletjeli na prozore.

Hodaš gore- dolje po stanu i ne znaš, stvarno ne znaš šta bi sa sobom.

Čuješ muziku iz sna. 

I kažeš, nisam sanjala.

Otvoriš škrinju i spakuješ iz djetinjstva igračke.

Okreneš svoj svijet naglavačke.

Odrasli smo, nismo više djeca.

Izađeš vani i odeš do ljuljaške.

Zaljuljaš se na ljuljašci, a oko tebe lete leptiri da ti kažu vas dvoje čuvajte djecu u sebi.

A muzika pleše u tebi, muzika pleše u meni.

Znaš, nije to san.

Znala sam da te odnekud znam.

Kad se muzika utiša i kad prepoznaš čovjeka pred tobom.

Kad se u vašim pogledima sretnu sve kiše i sva sunca.

Kao dva bjegunca osjetite otkucaje vaših srca.

Kad vam osmijeh lica ozari, oko vas lete leptiri.

U muzici ti i ja vođeni plesom leptira.

Kaži mi da smo izvan sna.

Kaži mi da smo ti i ja...mi kao leptiri.

Vodi me kroz prolaze gdje leptiri na ples dolaze.

Otvori prozore i šapni mi zore.

Dozovi me kroz snove u tvoje dane.

Budna da došetam iz sna.

Čuvaj mi na dlanu leptira. Leptira za tebe nosim ja.

Čuvam za tebe ja, zvjezdanu prašinu na dlanovima.

Pogledaj zvjezde u daljinama.

I reci mi šta vidiš u mojim očima?

Čuje se muzika, dozvani smo iz sna.

Pružimo dlanove pustimo leptire da lete slobodni.

Kaži mi da smo ti i ja...mi kao leptiri.

Zagrli.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika preuzeta sa sajta: Pixabay