Snjegovi ljubavi

Vozovi, snjegovi, peroni i putnici.

Pakujem kofere putujem do tebe.

Draga, već studi, da si tu da nasloniš glavu na moje grudi.

Mrazevi donose snjegove.

Vučem kofere ruke mi promrzle.

Suze što idu niz obraze i one će da se zalede.

Dolazim do tebe kroz snježne mećave.

Hladno je, putuju li od srca karte kroz gradove.

Sve miriše na ruže i snjegove.

Eh, da mogu ove ruke sad da te zagrle. 

Da se malo ugrijem.

Prolaze vozovi i moj dolazi, zastaje.

Ulazim, iz džepa kartu vadim. 

Moja karta je tvoja slika, ja sam jedan od onih sljepih putnika.

Da li si u toplome film pustila.

Snjegovi Kilamanđžara ili šašava Kazablanka.

Sanjam te dok teku pruge.

Dugi su sati, čuje se muzika iz zvučnika.

Treba mi tvoja ruka.

Zameli me snjegovi, ostavili me i drugovi.

U meni još tinja plamen ljubavi.

Idem prema tebi draga mirno spavaj i sigurna budi.

Ove noći kad zastudi tvoj voljeni će da te ljubi.

Zastaje voz i čekaju me kilometri, snježni su nanosi, duša malo topline prosi.

Pahulje u mojoj kosi.

Vjetar odnosi sve, hladnoća duboko seže, oči od sna bježe.

Tako mi se spava draga.

Ne brini, budan sam, idem prema tebi.

Dušo ne zebi sada.

Ulazim u ulice tvog grada, snjeg još jače pada, ali jača je nada.

Pretvorio sam u snagu sva nedostajanja.

Zvonim na tvoja vrata i sve se nade izliju u dlanove, ruke čeznu za tim da te zagrle.

Otvaraš vrata, u džemperu si mom.

Stotinkama sekunde oči govore, gledam te, grlim te i ljubim te.

Na Tv- u film crno-bijeli teče.

Sanjao sam ovo veče.

Putuju vozovi kroz gradove, draga, a ja sam pored tebe.

Ljubi te tvoj Dž.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika pruzeta sa sajta: Pixabay