U mojim očima

U mojim očima vatre feniksa.

Na mojoj koži tragovi boje ostaju.

Ptice puste krila i one su slobodne.

Ptice na mojoj koži su drugačije.

One prelete zidove.

Izgrade porušene gradove.

Prođu kroz pustinje.

Ne pripadam ja ljudima, ni knjigama.

Nisam iz filmova.

Stavljam zavoje kao ordenje na rane i ožiljke.

U tami noći svjetlost dozivam, istrajem ne znam ni ja kako.

Koža se podere i ostavi tragove.

Zato crtam ptice po njoj da se oslobode.

Moje se borbe vode oko mene i u meni.

Jednom smo ostavljeni i odmetnuti.

I zato ne pitaj zašto mi se ćuti.

Jer ti ne možeš znati i osjećati ono što je moje.

Ti pišeš priču o meni da je štapmaju i čitaju ljudi jutrom pored kioska.

Na mojoj odjeći tragovi pustinjskog pijeska.

U mojoj ruci jedna sveska.

U njoj crtam poraze i pobjede.

I sve što misliš da znaš o meni na pogrešan trag te odvede.

Šta se krije iza mog osmijeha i pogleda, pitaš me?

Tvoj posao je da otkriješ skriveno a ja ništa ne krijem. 

Ja samo putujem.

Ne vodim ratove, ne nosim oko ruke satove.

Snimaš moje odgovore, a ne znaš da ptice letom krila sve govore.

Napiši slobodno da idem i ne idem među drugačije.

Dok ti budeš dobivao priznanja za priču o meni, ja ću te vidjeti dok budem stajala na zidovima porušenih gradova i zidaću nove svojim rukama.

Ugledaćeš me, a ni tada ti nećeš znati nešto više o meni.

Novine će skupljati prašinu izgorjeće slova u kaminu i proći će kroz dimnjake.

A ti ni tada nećeš razumjeti drugačije.

U mojim očima odsjaj vatre koja gori.

To što me vidiš oči u oči o meni ništa ne govori.

Ja jesam drugačija, za svijet koji ne može ptice na mojoj koži svojom bojom da oboji.

Ptice na mojoj koži se boje same.

One su melem za moje ožiljke i rane.

One su slobodne kao i ja, drugačija.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika je preuzeta sa sajta: Pixabay