Kad se ljudi nasmiju

Gledam kroz prozor kako je snjeg zatrpao ulice. 

Slušam radio, kažu ako ovako nastavi padati ostaćemo zarobljeni u svojim zgradama.

Meni se svakako ne izlazi vani. Pogledam na sto, čeka me nova skica za crtanje.

Pojačam radio, muzika vodi moju ruku i olovku. Pronalazim svaki dio lica koje crtam. 

Čini mi se da i lik pleše uz radio. Snjeg pada i dalje. Nestalo je struje. 

Dan je proletio kao što proljeću pahulje. 

U ormaru pronalazim stari fenjer. 

Stavim petrolej i gledam tu svjetlost koja ne samo da ugrije, već oplemeni dušu.

Postaje hladnije. Umotam se u deku. 

Struja dođe na trenutke. Igra se žmirke.

Pusti nas da se sakrijemo u svoje misli, pa nas otkrije.

Crtež je na stolu. Još nekoliko detalja i završiću ga.

Vani je potpuni mrak. Snjeg pada i dalje. 

Gasim fenjer, struja ne dolazi. Umotavam se u topli jorgan i deke.

Zaspim i sanjam. Budim se ujutro i idem prema prozoru, struje još nema.

Snjeg pada. Vidim djecu kako se sanjkakju i grudvaju. Ljudi su izašli vani.

Smiju se. Griju ruke u rukavicama. Jedni su pored vatre koju su naložili i peku uštipke.

Ako su sa kajmakom, i to još domaćim stižem. Neću se buniti ni protiv marmelade. 

Uzimam teglu iz svoje ostave da podjelim sa ljudima.

Prije nekoliko dana, ljudi se nisu ni pozdravljali. Više bi pričali sa telefonima nego jedni sa drugim.

Obučem jaknu, zabundam se kao da sam u ekspediciji na sjevernom polu. 

Idem, a odjeća me vuče nazad. Ionako sam mrva jedna.

Dolazim među ljude i prilazi mi dijete.

Jeste za petit keks?

Najljepši je sa mljekom, ali sad ne mogu do prodavnice.

Hvala ti, može jedan.

A je li Vi znate priču o tom keksu?

Ne znam, ali mislim da je ti znaš.

Biće mi drago da je čujem.

Ispričam Vam priču. U kutiji budu 24 keksa. To je simbol 24 sata u danu. 

Ovaj keks ima 4 mala uha. Svako od njih je godišnje doba. Zatim 52 zupca oko ivice. 

To je za 52 sedmice u godini.

I 24 rupice opet za 24 sata.

To znači da Vi sad u ruci držite mali kalendar.

I samo Vi znate šta ćete uraditi sa danima u godini.

Nasmijem se. Znaš, zahvalna sam ti za ovu prču.

Sada sasvim drugačije vidim taj keks.

Kao dijete sam se pitala šta li predstavlja petit keks.

I sad nakon toliko godina, sam saznala.

Reci mi jesi ti za uštipke sa marmeladom?

O, hvala jesam.

Ali prvo slane sa kajmakom. Tako mi kažu veliki.

Naravno, razumije se.

Petit keks mi stoji na dlanu, snjeg pada.

Vidim kako dolazi struja i svjetle prozori.

Kad se ljudi nasmiju i zagrle zima dobije toplinu.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika preuzeta sa sajta: Pixabay