U zagrljaju tvom, da putujem sa tobom

Laste dolaze pod naše prozore. 

Znaju sve što znamo ti i ja.

Pričaju u sjeni kestena o danima prošlog Oktobra. 

Znaju da si mi bio drug, pričaju mi o tome dok odlaze na jug.

Priznala sam im da sam te zavoljela.

Jesen 2023. voz, za Sarajevo kreće, pružaš mi svoju ruku, ostavljaš mene i Banjaluku.

U zagrljaju tvom, da putujem sa tobom.

Nebom iznad naše ulice laste odlaze u toplije krajeve. 

Djeca puštaju zmajeve od papira.

Eh, da imam krila, da poletim sve do Baščaršije. 

Da mi golubovi slete na dlanove i da čujem tvoje korake kroz ulice.

Da se šunjamo kroz tramvaje i da šetamo pored Miljacke.

Eh, da imam krila, sad bih pored tebe bila.

Zagrlila bih te u sutonu tu u sjeni kestena svirala bi sonata jesenja.

I oteo bi se jedan uzdah u grudima, bila bih sama među ljudima, bez tvog dodira.

Ja sam se probudila iz sna u kom je svirala sonata jesenja.

Tamo u sjeni kestena pričala sam sa lastama.

Još čuvam u ormaru tvoj kaput i bas gitaru.

U džepu pronađem kino ulaznice i stihove. 

Pogledam kroz prozore. 

Laste opet na jug odlaze.

Zamolila sam ih da prođu kroz Sarajevo i da te pozdrave.

Godine prolaze i jesen zagrli Oktobar, da si ovdje bar.

Da u toplini doma gledamo lišće kako leti sa vjetrovima.

Jesi dobro, javi mi po lastama.

Sarajevo zna sve što znamo ti i ja.

I pamti naša nasmijana lica. 

Banjaluka čuva dva jastuka na kojim se ljubav šapuće.

Reći će ti laste letom svojim koliko te volim.

Sviraj noćas gitaru ulicama svog grada.

Eh, da imam krila da doletim i glavu na tvoje rame naslonim.

Moja jeseni, ljubavi moja još si ovdje. 

A laste u sjeni kestena pričaju o nama.

Zvoni telefon podižem slušalicu i čujem tvoj glas.

Kilometrima daleko Sarajevo zove Banjaluku i kao da si tu.

Pružaš mi ruku da u zagrljaju tvom putujem sa tobom.

Suton je jesenji čuvaj mi se ljubavi.

Čujem kako se osmjehuješ i znam dobro si.

Svira sonata jesenja u sjeni kestena i ovog Oktobra srešćemo se ti i ja.

Autor teksta: Milena Vujinović

Slika preuzeta sa sajta: Pixabay